Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Fakultet za menadžment

SADRŽAJ :
I Uvod ....................................................................................... 3
II Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću ............. 5
2.1 Istorijat i pravne karakteristike ................................... 6
2.2 Kako se osniva d.o.o ? ................................................... 6
2.3 Akti i dokumenta d.o.o. .................................................. 10
III Prava i obaveze članova društva sa ograničenom odgovornošću
............................................................................................................. 11
3.1 Raspolaganje udelima i istupanje člana ....................... 13
3.2 Promena oblika društva ................................................ 15
IV Prestanak rada društva sa ograničenom odgovornošću ...... 16
V Zaključak ................................................................................... 18
LITERATURA ................................................................................ 19
I UVOD
Često imamo prilike da čujemo naziv d.o.o. . Obično uz taj sufiks ide puno ime neke firme. Šta je d.o.o. ?
D.o.o. je ustvari društvo sa ograničenom odgovornošću, tj. jedna vrsta privrednih društava. Ipak, da bi dobili potpuniju sliku ovakvog društva, treba objasniti koje vrste privrednih društava, odnosno preduzeća, postoje i kako ta preduzeća funkcionišu.
Postoje tri pravne forme preduzeća:
Lična ili individualna preduzeća,
Društva lica ili partnerska preduzeća,
Društva kapitala.
Društva kapitala imaju dve osnovne forme, i ovo su društva na kojima će biti akcenat u ovom mom radu. Te dve forme su:
pomenuto- DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – d.o.o.
AKCIONARSKA DRUŠTVA ( preduzeća ) – a.d.
Ukratko ću još pomenuti i akcionarska društva, kao drugi oblik društva kapitala. Ova društva formiraju svoj kapital, odnosno osnivaju se – emitovanjem i prodajom akcija ( hartija od vrednosti ) koje predstavljaju dokaz o vlasništvu. Sa obzirom na to da mogu privući veliki broj investitora, čine idealan način za prikupljanje kapitala koji je neophodan za opsežne poslovne aktivnosti. Među ovim preduzećima možemo razlikovati: otvorena i zatvorena akcionarska preduzeća.
II OSNIVANJE DRUŠTVA SA OGRANIČENOM
ODGOVORNOŠĆU
Društvo sa ograničenom odgovornošću nastaje kao potreba kombinovanja osobina tipičnih društava lica i tipičnih društava kapitala., te otuda ima osobine i jednih i drugih društava, što otežava definisanje ovog društva. Ipak, najčešće se radi o društvu sa malim kapitalom i malim brojem članova ( primereno je porodičnom preduzeću ). D.o.o se može definisati kao društvo sa pravnim subjektivitetom, koje posluje pod zajedničkom firmom i fiksiranom osnovnom glavnicom, obavljajući određenu privrednu delatnost, uz odgovornost svojom celokupnom imovinom.
2.1 ISTORIJAT I PRAVNE KARAKTERISTIKE
Društvo sa ograničenom odgovornošću nastalo je prvi put u nemačkom pravu, a odatle je preuzeto i u druge zemlje ( Austrija ga je regulisala Zakonom 1906.god., Francuska Zakonom iz 1925.god. ...itd. ). Danas ovo društvo regulišu sva zakonodavstva: Francuska, Švajcarska, Italija, Mađarska, Nemačka, Austrija...itd. Odredbe o ovom društvu je sadržao i predratni jugoslovenski Trgovački zakon iz 1937.godine.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com